ДИГИТАЛИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ БАШТИНЕ
Министарство за европске интеграције покренуло је 2018. године пројекат дигитализације националне културне баштине како би указало на важност обнове споменика културе у Републици Србији, као и на значај коришћења средстава из ЕУ фондова у области културе и стваралаштва. Овом активношћу Влада Србије придружила се земљама Европске уније које 2018. обележавају као „Годину европског културног наслеђа“, са циљем да промовисањем богатства културне различитости, наслеђа и интеркултурног дијалога укажу на значај ових области у економском развоју и побољшању дипломатских и спољнополитичких односа.
Тврђава Фетислам
Западно од Кладова, на обали Дунава, налази се тврђава Фетислам коју су подигли су Турци Османлије, по заповести Сулејмана Величанственог. Назив Фетислам потиче из турског језика и у преводу значи „капије ислама“.
Канал Бегеј
Након потписивања мира у Карловцу, 1718. године, под надзором грофа Флоримунда Мерсија, Аустрија је узводно од Темишвара започела изградњу канала којим би се превозила дрвна грађа потребна за изградњу насеља и индустријских објеката у пољопривредном региону Баната. Истовремено, отпочели су и радови на пробијању 70 километара дугог канала између Темишвара и Клека – Пловни Бегеј. Канал Бегеј постао је важан транспортни пловни пут, који је током историје додатно унапређиван изградњом преводница.
Црква Срце Исусово у Сенти
Црква Срце Исусово један је од најзначајнијих верских објеката на територији општине Сента. Саграђена је између 1893. и 1896. године, у неоготском стилу, по техничкој документацији Јаноша Силађија, архитекте из Будимпеште. Разлог за њену изградњу и за оснивања жупе био је брз пораст становништва Сенте у другој половини 19. века јер постојећа жупа више није могла да опслужи вернике и њихове потребе. Црква је под заштитом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици.
Музеј угљарства Сењски рудник
Музеј угљарства у Сењском руднику јединствени је технички музеј на територији Србије, у коме се презентује историја рударства Сељског рудника и других рудника са подземном експлоатацијом у земљи. Основан је 1980. године на иницијативу управе рудника и чијем се саставу и данас налази (Рудник мрког угља „РЕМБАС“, Ресавица). Богата рударска прошлост као и чињеница да је рударство основна делатност по којој је овај део Србије препознатљив били су разлог за његово оснивање.
Градски музеј у Вршцу
Објекат „Конкордија“ средишња је зграда Градског музеја у Вршцу, који је назив добио по римској богињи склада. Зграда је саграђена је 1847. године, по пројекту архитекте Франца Брандајса. Наручилац пројекта и инвеститор било је Прво акционарско друштво занатлија Вршца, које је одлучило да у згради буде отворен хотел.
Фрањевачки самостан у Бачу
Фрањевачки самостан у Бачу припада групи најзначанијих културних добара у Републици Србији (изузетан значај). Чудотворна икона Богородице (Радосна Госпа) из 1684, године и старе и ретке књиге стављене су под заштиту још 1948. године, да би 1951. заштита била проширена на архитектуру. Фрањевачки самостан у Бачу културно је добро са најдужим континуитетом коришћења у првобитној сакралној намени на територији Аутономне покрајине Војводине.
Суботичка синагога
Пројекат обнове источног прочеља синагоге у Суботици, који је финансиран из ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска – Србија 2007 – 2013, један је од најбољих примера коришћења европских фондова у области културне сарадње и први у низу које је Министарство одлучило да представи у дигиталном издању.
Црквени комплекс у Јабланици
У долини реке Јабланице, сакривена у боровој шуми, близу највише коте брда, налази се црква брванара у селу Јабланица, око 25 километара удаљена од центра Златибора. Црква саграђена 1838. године, посвећена Покрову Пресвете Богородице, била је место окупљања народа и симбол заштите од Турака.
Бачка тврђава
Пројекат обнове и конзервације Тврђаве у Бачу, која се налази под заштитом Унеска, добио је награду Европске уније за културно наслеђе „Европа Ностра 2018“. За рестаурацију ове тврђаве, која траје већ деценију и по, из европских фондова, a кроз различите пројекте, издвојено је више од 700.000 евра.
Пиротска тврђава
Пиротска тврђава, међу десетак најлепших српских војних утврђења, кроз различите временске периоде носила је различита имена: Turres (кула), у 3. и 4. веку за време Римског царства, а потом Pirgos, Thurib, Момчилов град, Кале, Тврђава. Данас се за ово утврђење, грађено за време владавине кнеза Лазара, најчешће користи име Кале или Пиротска тврђава.
Голубачка тврђава
Реконструкција Голубачке тврђаве траје од 2014. године и обухвата, поред грађевинских и конзерваторско – рестаураторских радова, и археолошка истраживања и ископавања, као и компоненту туристичког развоја овог простора и његово укључивање у јединствену понуду Дунавског региона. Пројекат „Ревитализација Голубачке тврђаве” финансиран је из Националног ИПА програма за Републику Србију из 2011. године, доприноса Републике Аустрије, као и из Националног ИПА програма за 2016. годину у укупном износу од око 9,85 милиона евра.