Бачка тврђава
Обнова тврђаве
Пројекат обнове и конзервације Тврђаве у Бачу, која се налази под заштитом Унеска, добио је награду Европске уније за културно наслеђе „Европа Ностра 2018“. За рестаурацију ове тврђаве, која траје већ деценију и по, из европских фондова, a кроз различите пројекте, издвојено је више од 700.000 евра.
Скоро три века, од када су је 1704. године минирали мађарски устаници, тврђава у Бачу била је напуштена и готово заборављена. Њене остатке су у наредним вековима развукли пљачкаши уметничког блага, а небрига и немар допринели су даљем пропадању овог историјског споменика. Тек током последњих 15 година, кроз пројекат „Векови Бача“, интензивирани су покушаји да се културно наслеђе заштити и презентује. Препозната је и изузетна вредност и слојевитост наслеђа овог дела Србије – артефакти стари осам миленијума, материјална сведочанства о присуству многобројних народа кроз историју, као и повезаност Дунава са другим крајевима Европе.
Средњевековна Тврђава Бач из 14. века, са утврђеним замком и подграђем, православни манастир Бођани из 15. века, фрањевачки самостан из 12. века, као и остаци хамама из 16. века, традиционално народно градитељство, индустријско и хидро – техничко наслеђе, заједно са богатим природним и нематеријалним наслеђем, представљају изузетан потенцијал за развој културног, еколошког и верског туризма ове области.
Током првих пет година трајања пројекта урађена су обимна истраживања Донжон куле. Добијена је и техничка помоћ кроз програм Савета Европе и остварена међународна сарадња са Републиком Италијом у оквиру пројекта I.Ne.P.S. Древни Бач са окружењем уписан је на Прелиминарну листу светског наслеђа у марту 2010. године.
Другa фаза овог пројекта, од 2011. до 2015. године, започет је проналаском остатака фреске Распећа Христовог са Богородицом и Светим Јованом из 13. века у Фрањевачком самостану. Ово откриће, поред интересовања јавности, резултирало је 2013. године и новим српско – италијанским пројектом обнове угроженог бођанског фреско – сликарства.
У подграђу тврђаве формиран је Едукативни центар, где се од 2014. налази и седиште фонда „Векови Бача“. Донацијом Европске уније обезбеђена су средства за рехабилитацију Фрањевачког самостана, а партнерско учешће у међународном истраживачком пројекту ХЕРОМАТ (2012 – 2015) довео је до нових сазнања у области истраживања материјала и заштите културног наслеђа.
У току је реализација трећег петогодишњег периода овог пројекта током којег је планиран завршетак обнове и укључивање у туристичку и образовну понуду Фрањевачког самостана у Бачу, номинација за упис на Унескову листу светске културне и природне баштине „Историјског места Бач са окружењем“, завршетак конзервације и рестаурације целокупног фреско –сликарства у манастиру Бођани и даља рехабилитација тврђаве.
Такође, део обнове Тврђаве Бач финансиран је ЕУ Програмом прекограничне сарадње Мађарска – Србија, кроз пројекат ФРЕСКО, у укупној вредности од више од 300.000 евра. У овом пројекту учестовале су општина Бач, са српске и Бачборшод, са мађарске стране. Блиска сарадња насеља је значајно унапредила функционалност и атрактивност споменика културне баштине на мапи туристичке понуде региона.
Панорама
Настанак тврђаве
Тврђава у Бачу настала је између 1338. и 1342. године када је краљ Карло Роберт Анжујски ојачавао границе краљевства. То је време успона цара Душана и српско – угарских сукоба, што Карло у неком од писама и наводи као један од разлога за радове на тврђави. Дограђивање и ојачавање тврђаве, као и прилагођавање новим војно – инжењерским захтевима, трајало је непуна два века и ове послове водили су надбискупи који су често били и жупани. Последња обнова пред пад у турске руке, извршена је за време фра Павла Тиморија 1523 – 1526. године, када је одбрамбени систем заокружен.
На природно уздигнутом терену, насталом меандрирањем реке Мостонге, налазило се палисадама ограђено подграђе које се пружало од истока ка западу, у које се улазило преко моста и кроз улазну кулу са капијом. У северозападном делу меандра, на острву, био је смештен утврђени замак, до кога се стизало кроз издвојени барбакан, са свих страна окруженог водом. Плато на коме је подигнуто утврђење релативно је малих димензија, површине 8.700 метара квадратних. Основа тврђаве, површине 5.600 метара квадратних је у облику трапезоида и прилагођена терену. На угловима се налазило пет истурених одбрамбених кула, међусобно повезаних бедемом ширине 2,5 метара и висине око 12 метара, са стрељачким стазама. Куле су различитих облика и димензија. Три угаоне куле имају кружну основу и према унутрашњем простору су отворене, док су северозападна и кула са улазном капијом, четвороугаоне основе. Источни део тврђаве био је најбоље брањен пошто се ту налази бранич – донжон кула и резиденцијална палата, са бунаром и цистерном. Са унутрашње стране бедема били су објекти различитих намена – палате, економски објекти и низ житних јама. Сви објекти били су изграђени од опеке уз примену камена за декоративне елементе.
Тврђава Бач
Бачка тврђава је најбоље очувано средњовековно утврђење у Војводини. Налази се код града Бача по коме је цела плодна равница између Дунава и Тисе добила име Бачка. Подигнута је на некадашњем острву између реке Мостонге и једног од њених рукаваца. Са свих страна је била окружена водом, а у тврђаву се улазило преко покретног моста.
Први спомени Бача су из 535. година, када га цар Јустинијан спомиње у свом писму. Бач је 837. године био аварско утврђење, а за време владавине Арпадовића краљевски град и седиште бискупије. Монголи су разорили град 1241. године, а потом тврђава у Бачу постаје војно утврђење моћних угарских владара. Изградња тврђаве трајала је скоро два века, а свој коначан облик добила је тек у 15. веку. Почетком 16. века, након Мохачке битке 1526. године, град и тврђава падају под турску власт. Према писању путописца Евлије Челебије, град је био опасан у широком кругу рововима испуњеним водом. Судећи по документима и старим гравирама град није значајније страдао током ослобађања од Турака 1686. године. Током Ракоцијевог устанка (1703 – 1711) , Бач је претрпео велике губитке, тврђава је више пута рушена и паљена, да би након минирања 1704. године била потпуно напуштена.
Средином 60-их година прошлог века прокопавањем канала, целина око тврђаве отала је без водених ровова.
Тврђава у Бачу је 1948. године добила статус споменика културе, чиме је заустављено њено даље пропадање и разношење материјала и отворен пут ка организованој бризи за њено очување.
На природно уздигнутом терену, насталом меандрирањем реке Мостонге, налазило се палисадама ограђено подграђе које се пружало од истока ка западу, у које се улазило преко моста и кроз улазну кулу са капијом. У северозападном делу меандра, на острву, био је смештен утврђени замак, до кога се стизало кроз издвојени барбакан, са свих страна окруженог водом. Плато на коме је подигнуто утврђење релативно је малих димензија, површине 8.700 метара квадратних. Основа тврђаве, површине 5.600 метара квадратних је у облику трапезоида и прилагођена терену. На угловима се налазило пет истурених одбрамбених кула, међусобно повезаних бедемом ширине 2,5 метара и висине око 12 метара, са стрељачким стазама. Куле су различитих облика и димензија. Три угаоне куле имају кружну основу и према унутрашњем простору су отворене, док су северозападна и кула са улазном капијом, четвороугаоне основе. Источни део тврђаве био је најбоље брањен пошто се ту налази бранич – донжон кула и резиденцијална палата, са бунаром и цистерном. Са унутрашње стране бедема били су објекти различитих намена – палате, економски објекти и низ житних јама. Сви објекти били су изграђени од опеке уз примену камена за декоративне елементе.