Канал Бегеј

О Каналу Бегеј

Након потписивања мира у Карловцу, 1718. године, под надзором грофа Флоримунда Мерсија, Аустрија је узводно од Темишвара започела изградњу канала којим би се превозила дрвна грађа потребна за изградњу насеља и индустријских објеката у пољопривредном региону Баната. Истовремено, отпочели су и радови на пробијању 70 километара дугог канала између Темишвара и Клека – Пловни Бегеј. Канал Бегеј постао је важан транспортни пловни пут, који је током историје додатно унапређиван изградњом преводница.

Овај нови канал, који је завршен 1756. године, заменио је Стари Бегеј у који се до тада испуштала вода у том региону. Ипак, нови канал није увек био плован због ниских водостаја током сушних сезона. Да би се то предупредило 1759. године ископан је напајајући канал у близини града Коштељ у Румунији, који је повезао реку Тамиш са пловним Бегејем. Током овог периода Канал Бегеј постао је важан пловни пут.
Средином 19. века, у близини Зрењанина, изграђене су две преводнице на Каналу Бегеј, у близини села Книћанин и Ечка. Ове преводнице омогућила су пловидбу Каналом Бегеј чак и у случајевима екстремних суша.

Канал Бегеј од 1900. године до данас

Од 1910. до 1912. године изграђена су четири комплекса преводница са уставама на Каналу Бегеј – два у Србији (Клек и Итебеј) и два у Румунији (Сент Мартин и Сент Михаљ). Заједно са преводницама код Книћанина и Ечке, ове четири преводнице контролисале су водостај и гарантовале готово непрекидну пловидбу, чак и током периода ниских водостаја. Бегеј је тако постао важан пловни пут за бродове од 500 тона носивости током прве половине 20. века.
Пловидба је обустављена 1958. године на југословенско-румунској граници због политичких и економских разлога. У том периоду готово да није било транспорта, који је потпуно обустављен 1979. године.

Обнова Канала Бегеј

Захваљујући пројекту „Обнова навигационе инфраструктуре на каналу Бегеј“, спроведеном у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија-Србија, обезбеђена су средства за обнову преводница у Клеку и Српском Итебеју, као и за изградњу пристана у Зрењанину.

Укупна вредност радова на ревитализацији и изградњи ових објеката јесте око два милиона евра, од чега је 85 одсто финансирано из неповратних средстава Европске уније, док је 15 одсто обезбедило Јавно водопривредно предузеће Воде Војводине.

Ово је један од два стратешка пројекта, први пут финансирана у оквиру програма прекограничне сарадње Румунија-Србија 2014-2020. Укупна вредност целог пројекта, чији је носилац Управа за воде Банат из Темишвара, износи 13,6 милиона евра (од чега 11,8 милиона евра из ИПА 2) и доприноси остваривању циљева програмског приоритета 3 -Одржива мобилност и приступачност.

Пројекат на известан начин и наставак претходне сарадње прекограничних партнера, када су у периоду 2007-2013. на румунској страни изграђена бициклистичка стаза до границе са Србијом, а град Зрењанин је из ИПА средстава финансирао израду студије изводљивости за бициклистичку стазу дуж Бегеја од Клека до границе са Румунијом. Такође, овај пројекат је и темељ за јачање партнерства двеју страна, на добробит становништва и привреде прекограничног региона.

Видео