Пиротска тврђава
Пиротска тврђава или Кале
Пиротска тврђава, међу десетак најлепших српских војних утврђења, кроз различите временске периоде носила је различита имена: Turres (кула), у 3. и 4. веку за време Римског царства, а потом Pirgos, Thurib, Момчилов град, Кале, Тврђава. Данас се за ово утврђење, грађено за време владавине кнеза Лазара, најчешће користи име Кале или Пиротска тврђава.
Пирот је први пут ушао у састав српске државе за време Стефана Немање (од 1183. до 1189. године), а био је део српских територија и за време царева Душана и Уроша, као и у доба кнеза Лазара. У време успона Моравске Србије, током Лазареве владавине, Пирот је био стратешки важан град на источној граници државе. Пошто се налазио на правцу турских похода, Лазар је утврђење подигао уз десну обалу Бистрице, на издвојеној стени, код узвишења Сарлах. Тврђава, релативно малих димензија, састоји се из три целине: Горњег, Средњег и Доњег града. Горњи град, саграђен за време кнеза Лазара, издуженог је полигоналног облика, са кулама правоугаоне основе. У склопу овог дела утврђења је донжон кула и улазна капија. Средњи град саграђен је за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Елипсоидног је облика и степенасто се спушта ка подножју. Доњи град, грађен је према равници, ка којој се степенасто спушта са јужних, источних и северних страна од Горњег града. Ту пролази и река, која чини природну одбрану, па је улаз у град био могућ само са једне стране. Доњи град су градили Турци, крајем XВИИИ века, а у овом делу је пронађена плоча са натписом који сведочи да је 1804. године Рахим паша обновио град.
Tоком владавине кнеза Лазара (1371- 1389.) у утврђењу је била смештена војска, властела и градска управа, а зидине су пружале уточиште и осталом становништву у та немирна времена. Већ 1385 – 86. Лазар се суочио са снажним продором Турака ка Понишављу, а Пирот је освојен у првом налету. Кнез Лазар шаље војску на челу са војводом Димитријем (Војиновићем, рођени брат монахиње Јефимије) да поврати град. Уз помоћ становника, који су га пустили да уђе у град, у томе и успева. Међутим, убрзо стиже бројна турска војска, која је опустошила и попалила околину града, а војевање је завршило у корист Турака. Мехмед Нешрија, турски хроничар бележи да је српску војску предводио Лазарев сестрић (претпоставља се Стефан или Лазар Мусић). Део становништва Лазарев сестрић је евакуисао приликом повлачења, а тврђаву запалио. Ово је разбеснело турску војску, а према мишљењу неких историчара, то је био директан повод за Косовску битку. Мусићи су неколико година касније страдали на Косову.
Ово није био коначан пад Пирота у турске руке. Током владавине деспота Стефана, сина кнеза Лазара, Пирот је враћен Србији. Стефан је наставио изградњу тврђаве, коју је његов отац започео. Ојачао ју је још једним редом бедема, градећи тако Средњи град. Али Пирот није дуго био под српском влашћу. У турском надирањима 1425 – 1427. године пао је под власт Османлија. Уједињена српско – мађарска крсташка војска успела је 1443. године на кратко да га ослободи. Већ почетком следеће године Турци га поново освајају.
Ослобађањем од Турака, Пирот, а тиме и тврђава, поново су постали део српске државе. Утврђење је био у војној употреби до прве половине 20. века. Данас је већим делом очувано, а од 1970. до 1986. године вршена су археолошка истраживања, праћена рестаураторско – конзерваторским радовима, које су изводили Завод за заштиту споменика културе из Ниша и Музеј Понишавља из Пирота.
Дуго се ово утврђење погрешно називало Момчилов град, верујући да га је подигао чувени војвода са јужних Родопа, Момчило. О њему се мало зна -да је живео у првој половини 14. века, учествовао у византијским грађанским ратовима током којих је добио високу титулу деспота и да је погинуо 1345. године у опсади грчког града Перитериона. Забуном у историјским рукописима, Перитерион је постао Пирот, па је утврђење приписано њему. Новијим археолошким истраживањима доказано је да је град настао у другој половини 14. века, па се са сигурношћу може рећи да војвода Момчило није његов градитељ.
Панорама
Изглед тврђаве
Горњи град био је подигнут на високој стени поред реке Бистрице, недалеко од њеног ушћа у Нишаву. Пружао се у правцу запад-исток, неправилног је полигоналног облика, димензија 50×35 метара, са четири куле распоређене на све четири стране света. Куле су повезане снажним изломљеним бедемима. Улазна капија се налазила на југозападном прелому бедема, где је била истурена пета кула. Висока донжон кула налазила се на северној страни, на самом врху стене, са које се пружао поглед на широко пиротско поље. Лица бедема и куле саграђени су од ломљеног притесаног камена, са уметнутим уломцима од античке опеке
Средњи град, елипсоидног облика, димензија 70×60 метара, степенасто је спуштен са југа, истока и севера на подножје стене. Опасан је јаким бедемима на којима су била куле и надсводне капија. Саграђен је такође од ломљеног камења у нeправилном слогу. Високо стење и река иза града били су природна одбрана, па се граду могло прићи само с једне стране. Чак је и тај прилаз био ограничен, због мочварног земљишта.
Трећи део тврђаве, Доњи град, облика је неправилног правоугаоника димензија 180×130 метара и пружа се у правцу југозапад – североисток. Саграђен је у 18. веку, на простору према реци, са слабијим бедемима и пушкарницама. Имао је три капије: Нишку, Стамбол и Књажевачку. Неопходна одбрана ојачана је зиданим воденим каналом, ширине 5 – 6 метара.
Санација и обнова Пиротске тврђаве
Археолошким истраживањима на простору Пиротске тврђаве откривено је да је на овом месту постојало насеље још из времена антике. Програмом прекограничне сарадње са бугарским градом Монтана, издвојена је сума од 405.000 евра, од чега је ЕУ издвојила 344.000 евра, док је остатак средстава обезбеђен кроз суфинансирање корисника. Вршилац дужности шефа мисије Делегације ЕУ у Београду Оскар Бенедикт, градоначелник Пирота Владан Васић и амбасадор Бугарске у Србији Ратко Влајков означили су почетак радова на реконструкцији.
У Истраживањима је откривено да је током владавине цара Константина у 2. и I3. веку, насеље тада познато као Tures било главна станица на путу од Ниша (Nais) до Софија (Serdika). Оно није било само кула и станица за замену запрега, већ озбиљно насеље и емпориј, односно место за трговину између ова два града. У пречнику од око 500 метара било је античко подграђе са некрополом. Пронађени су остаци грнчарије, новца, а највеће откриће су димензије тадашњег града. Цео комплекс је дужине преко 150 метара, темељи су широки 3.75 метара и налазе се на дубини од 1.7 метара. Новим истраживањима закључено је и да су овде биле стациониране легије које су бринуле о безбедности на траси војног пута Via militaris, али и о његовом одржавању.
Реконструкција подразумева делимичну обнову темеља и кула, као и црквице и бедема. Обављени су конзерваторско – рестаураторски радови, пре свега да би се сачувао коплекс од даљег пропадања и да би простор могао да прими посетиоце. Биће уређен простор за изложбе, мултимедијалне презентације, музејске експонате, простор за радионице за децу. Главна поставка биће у југозападној кули која је реконструисана 2009. године, када је пронађен и бунар. У донжон кули ће бити простор намењен деци и поставке прилагођене том узрасту. У остале две куле поставке ће се мењати и у њима ће моћи да гостују уметници, фотографи и да излажу радове у том амбијенту. Биће постављене и инфо табле, за лакше сналажење посетилаца.
Иначе, Пиротска тврђава сврстана је у ред споменика културе од великог значаја. Њеном обновом посетиоци ће моћи да се упознају са целокупном историјом овог места, које се протеже на преко два миленијума.