Фрањевачки самостан у Бачу
О самостану
Фрањевачки самостан у Бачу културно је добро са најдужим континуитетом коришћења у првобитној сакралној намени на територији Аутономне покрајине Војводине. Комплекс од око 2.500 квадратних метара корисног простора, потпуно наткривеног сводовима, чине црква посвећена Узнесењу Пресвете Богородице Блажене Дјевице Марије (12 – 15. век), кула звоник (14. век) и манастирска крила (18. век). Археолошки остаци, укључујући и налазе римске опеке, разасути су на целокупној површини порте и баште, а посебно је вредан налаз готичке цркве – костурнице са западне стране.
Фрањевачки самостан у Бачу припада групи најзначајнијих културних добара у Републици Србији (изузетан значај). Чудотворна икона Богородице (Радосна Госпа) из 1684. године и старе и ретке књиге стављене су под заштиту још 1948. године, да би 1951. заштита била проширена на архитектуру. Данас се вишеструке вредности ове сакралне целине све више стављају у службу разумевања вредности шире територије –Унесковог Резервата биосфере „Бачко Подунавље“ и културног предела „Бач са окружењем“, који се налази на Унесковој прелиминарној листи светске културне и природне баштине
Место на коме је изграђен комплекс фрањевачког самостана у Бачу налазило се у непосредној близини реке Мостонге, притоке Дунава и копнених путева, који су се овде сустизали, спајајући Европу и Азију. Користећи те погодности, овај део древног Бача имао је посебну улогу у формирању његове до данас очуване урбане матрице.
Комплекс фрањевачког самостана у Бачу чине црква којој су са јужне стране прислоњена три пространа једноспратна крила, са бунаром у средини квадрата. Црква, посвећена Узнесењу Пресвете Богородице има издужену основу, са петостранoм апсидом на истоку, краћим бочним бродом на северу и главним улазом на западу. На јужној страни, црква је ходником повезана са конацима што чини јединствену целину – клаустар, наткривен заједничким кровом.
Целина самостана у данашњем изгледу формирана је током више од осам векова и сведок је и страдања и упорних обнова. Изградња је започела крајем 12. века, односно почетком 13. века, када су припадници витешког реда каноници св. гроба јерусалимског изградили омању једнобродну романичку цркву. Ова црква је имала масивне зидове са контрафорима, високе забате и знатно нижу апсиду. У готској обнови, у периоду од 1241. (рушења Монгола) до 15. века, изграђене су зграде старијег самостана и масивни звоник са контрафорима уз апсиду. Црква је најкасније до почетка 16. века била дограђена са западне стране. Након пада Бача под османску власт 1526. године, храм је све до ослобођења 1686. године, био претворен у џамију, о чему сведочи сачувана михрабска ниша у јужном зиду. Године 1688. фрањевачка провинција Сребрна Босна преузела је самостан. Барокна обнова обухватила је и цркву и конаке, чији је карактеристични квадрат – клаустар, на нешто измењеној локацији, формиран од 1724. до 1770. године. Последња темељна обнова самостана била је у првој половини 19. века када је у цркви подигнут нови олтар у светишту. Од 1923. године, самостан је ушао у састав фрањевачке провинције Св. Ћирила и Метода са седиштем у Загребу.
Фрањевачки самостан у Бачу одликује ретко очувана и видљива богата културна слојевитост. Значајан допринос бољем познавању архитектуре и живота ове целине дала су истраживања која су уследила након открића остатака фреске Распећа Христовог са Богородицом, на јужном контрафору цркве, који је био уграђен у зид звоника (2011. година). На каменој сокли контрафора пронађена су сведочанства о страдању и обновама храма, који су сада видљиви захваљујући презентацији места налаза фреске. Откривени су остаци дела старијег самостана у делу код звоника и сакристије. Обимнија истраживања тек предстоје.
(Коришћен текст Др Славице Вујовић, руководиоца пројекта „Векови Бача“)
Панорама
Рехабилитација фрањевачког самостана у Бачу
Активности на истраживању, заштити и презентацији фрањевачког самостана у Бачу, којима руководи Покрајински завод за заштиту споменика културе Пeтроварадин трају од 60-их година 20. века, са дужим прекидима. Од 2006. године одвијају се у оквиру развојног пројекта интегративне заштите „Векови Бача“ (аутор др Славица Вујовић) и његовог потпројекта „Рехабилитација фрањевачког самостана у Бачу“, који је одлуком Министарства културе и информисања 2012. године био увршћен међу пројекте кандидоване за доделу средства Европске уније.
Овај пројекат, реализован као значајна донација ЕУ, започет је потписивањем Финансијског споразума 18. децембра 2013. године између Владе Републике Србије и Европске уније. У периоду 2016 – 2018. изведени су радови у вредности од 828.449,96 евра, а заједно са припремом, управљањем пројектом и стручним надзором уложена средства премашују суму од милион евра.
Средствима ЕУ финансиране су следеће активности и радови:
1. Комплетирање пројектно-техничке документације, припрема тендерске документације за извођење радова и избор извођача радова;
2. Израда инсталација у целом комплексу – унапређење постојећих (електро/јаких и слабих струја, водоводне, громобранске), увођење недостајућих инсталација (атмосферске и фекалне канализације) и њихово прикључење на градску мрежу;
3. Рестаурација и санација фасаде целог комплекса – обијање дотрајалог малтера са фасада и у унутрашњости и њихово малтерисање, уз истицање елемената који сведоче о првобитним облицима и о променама;
4. Санација крова целог комплекса – замена дотрајалих елемената кровне конструкције, израда лимарије, рестаурација димњака по узору на првобитне;
5. Столарија – конзервација и рестаурација аутентичних врата и прозора, замена дотрајале и неодговарајуће столарије новом, дрвеном;
6. Поплочавање просторија и ходника у приземљу и партерно уређење стаза и платоа;
7. Изведена адаптација – којом је омогућено увођење образовно – музејских садржаја и побољшање стања просторија за живот фрањевачке заједнице, са извођењем свих потребних инсталација (грејање и хлађење, противпожарна, противпровална заштита). Шест просторија су промениле намену у музејску, а рефекторијум добија додатну, образовну намену. Обновљени су санитарни чворови и уведен тоалет за особе са инвалидитетом. У јужном крилу, у приземљу адаптирана је кухиња, формиран апартман и канцеларија, док је на спрату део соба добило купатила и заједничку кухињу. Подрум у јужном крилу је такође адаптиран и спреман да прими нову намену;
8. Изведен је и низ радова којима су презентовани новооткривени налази (померање ограде код готичке цркве, презентација портала, приступ парку).
Национално суфинансирање
У складу са чланом 2. став 3. текста Финансијског споразума, Република Србија се обавезала на суфинансирање пројекта у минималном износу од 10% одобрених средстава (89.000 евра), у једнаким деловима из буџета Републике Србије (реализација Министарство културе и информисања) и буџета АП Војводине (реализација Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама).
Реализоване су следеће активности и радови:
1. Археолошка ископавања – праћење земљаних радова и истраживање новооткривених структура; обезбеђење музејских експоната;
2. Обрада материјала, валоризација и каталогизација – у сарадњи са Етнографским музејом у Београду, Музејом Војводине, Министарством културе Хрватске;
3. Израда намештаја, музејских витрина и пратеће опреме;
4. Конзервација дрвета (бочни олтар, столарија), метала (сатни механизам, окова, експоната):
5. Набавка компјутерске опреме;
6. Припрема и штампа материјала за музејске поставке;
7. Израда плана интерпретације фрањевачког самостана у Бачу – Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду;
8. Конзерваторски надзор и израда конзерваторских пројеката;
9. Публиковање резултата и презентација посредством изложбе, промотивних видеа;
Министарство културе је у периоду 2014 – 2018. преко конкурса определило укупно 12.924.000 динара (109.525,00 евра), што износи око 2,5 пута више од преузете обавезе (44.500,00 евра). Покрајински секретаријат удружио је 8.379.215,00 динара (71.010,00 eвра).
У суфинансирању радова учествовала је и Општина Бач. Реализоване су следеће активности и радови (преко ЈКП „Тврђава“, Бач): прикључење инсталација на градску мрежу и уређење околног терена.
Део активности реализован је преко Музејске јединице „Векови Бача“, у саставу Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Бачу, која је активан учесник пројекта припреме музеја:
1. Реализација дечјих радионица „Учимо историју кроз наслеђе”, са ОШ „Вук Караџић“;
2. Израда промотивног материјала – илустрованог водича;
3. Покривање трошкова електричне енергије за музејске површине фрањевачког самостана;
Такође, значајну донацију дала је и фрањевачка провинција Св. Ћирило и Матод из Загреба за финансирање рестаурације и малтерисања торња звоника, у износу од 52.512,84 евра.
Укупна ЕУ донација, заједно са осталим улагањима, износи 1.240.000 евра, што представља леп пример заједничког деловања и међународне сарадње у правцу очувања и унапређеног коришћења културног наслеђа.
(Коришћен текст Др Славице Вујовић, руководиоца пројекта „Векови Бача“)