Сењски рудник – музеј угљарства
Mузеј угљарства Сењски рудник – Регионални центар индустријског наслеђа
Музеј угљарства у Сењском руднику јединствени је технички музеј на територији Србије, у коме се презентује историја рударства Сењског рудника и других рудника са подземном експлоатацијом у земљи. Основан је 1980. године на иницијативу управе рудника у чијем се саставу и данас налази (Рудник мрког угља „РЕМБАС“, Ресавица). Богата рударска прошлост као и чињеница да је рударство основна делатност по којој је овај део Србије препознатљив били су разлог за његово оснивање.
Сењски рудник је најстарији активни рудник мрког угља у Србији. Са радом је почео 1853. године а сав угаљ који је у том периоду експлоатисан служио је као сировина за рад Тополивнице у Крагујевцу. То је умногоме утицало на развој индустријализације Србије. За потребе транспорта угља до потрошача 1892. је почела са радом индустријска пруга уског колосека која је саобраћала на релацији Сењски рудник – Ћуприја и повезивала се са пругом Београд – Ниш. Тиме је повећана производња угља и убрзан развој самог рудника.
Насеље се развијало заједно са рудником и расло уз падине брда која окружују насеље. И дан данас су остале сачуване куће у којима су рудари живели и доводили своје породице из разних крајева наше и околних земаља. Део становника је остао да живи и ради и данас у руднику. Они чине шаролику слику различитих култура на једном малом простору.
Јама Сењски рудник је и даље активна а садашња индустријска зона се налази недалеко од музејског комплекса. Извозне кошеве којима се рудари превозе у јаму покреће јединствена на свету парна извозна машина конструисана 1872. године у Грацу у Аустрији. У Сењском руднику је од 1920, када је доспела из рудника Врдник где је до тада радила. Као једина машина такве врсте, која је и даље у функцији, проглашена је за културно добро наше земље 2005. године.
Последњих 20 година вредно се радило на пројекту рехабилитације насеља и објеката у њему са циљем преобликовања Сењског рудника у еко–музеј сличан еко-музејима широм Европе. У обнову овог културно-историјског добра Европска унија је, уз додатна улагања Владе Србије, Општине Деспотовац и Рудника мрког угља Рембас, уложила милион и по евра, финансирајући радове и техничку помоћ. Прва фаза овог пројекта под називом „Реконструкција и рестаурација зграда Александровог поткопа“, одобрена је од стране Савета Европе и Европске комисије и званично започета 2009. године. Носилац пројекта било је Министарство културе а Европска унија је финансирала његову реализацију. Радови на објектима који су обухваћени пројектом започети су 4. јуна 2012. и трајали до јуна 2014. када је 23.јуна 2014. и званично обележен завршетак њихове обнове. Реновиран је музејски комплекс у чији састав од тог момента улазе: Александров поткоп (стара Управна зграда са улазом у јаму), Машинска радионица са ковачницом и зграда Музеја угљарства. Пројектантски тим Архитектонског факултета у Београду у сарадњи са Музејем науке и технике и Музејем угљарства осмислио је и пројекат нове сталне поставке која својом сведеношћу прати савремене музејске токове. Данас Музеј угљарства, након свих обнова носи назив Регионалног центра индустријског наслеђа.
Аутор текста: Данијела Трајковска, кустос Музеја угљарства Сењски рудник