Феликс Ромулијана
О Феликс Ромулијани
Феликс Ромулијана је царска палата смештена код Гамзиграда, у источној Србији, око 11 километара од Зајечара. Овај локалитет један је од најбоље очуваних римских споменика у Србији.
Палата је саграђена почетком четвртог века нове ере, у доба тетрархије, односно четворовлашћа, система по коме Римским царством владају четворица владара, двојица августа и двојица цезара. Један од тих августа – цезара био је и градитељ Феликс Ромулијане, Гал Валерије Максимилијан Галерије, син варварке која је од прогона побегла преко Дунава и обичног римског сточара, због чега је добио надимак – Арменатариус. (сточар). По мајци Ромули, коју је изузетно ценио, назвао је ову палату.
Дворски комплекс опасан је јединственим одбрамбеним системом: двоструки бедем оформљен је од остатака старијег утврђења, уклопљеног у млађе, са двадесетак одбрамбених кула, на површини од 6,5 хектара. Цео комплекс требало је да буде завршен до прославе двадесетогодишњице Галеријеве владавине и његовог добровољног повлачења с престола 313. године, али је императорова болест преусмерила ток изградње од световног грађанског језгра унутар бедема, ка сакралном на Магури. На овом брду налазе се гробови Галерија и његове мајке Ромуле, такозвани тумулуси, симболи уздизање преминулих чланова царске породице у богове.
Иконографија украса гамзиградске палате најимпресивнији је визуелни израз идејно-политичке концепције тетрархије. Подови палате били су украшени импресивним мозаицима, зидови раскошним фрескама и оплатама од скупоценог камена, нише испуњене скулптурама израђеним од ретког и тешко обрадивог камена, какав је рецимо црвени порфир. Уз Херкула, митског хероја са којим се поистоветио, Галерије је нарочиту пажњу указивао Дионису, искористивши мит о њему као потку за мит о себи и својој божанској мајци. Целокупан украс Ромулијане у знаку је овог вечно младог бога, који увек изнова васкрсава.
Иако величанственог изгледа и лепоте, палата није имала славну историју. Убрзо након Галеријеве смрти 311.године, она постаје мета варварских напада, обнавља је византијски цар Јустинијан у 4. веку, али убрзо поново пада у заборав. Прва истраживања Феликс Ромулијане почињу у 19. веку, али је њен тачан идентитет утврђен тек 1984. када је пронађена архиволта са натписом Феликс Ромулијана, чиме је утврђена права локација палате. Након овог првог револуционарног открића, даља ископавања су открила и велики део царских објеката, храмова и зидина. Поред мозаика, који спадају у најлепше из доба касне антике, уметничка дела из Феликс Ромулијане могу се погледати у Народном музеју у Зајечару, у којем се чува глава Галерија израђена од скупог и ретког камена порфира, као и познати мозаици Лавиринт и Дионис.
Пројекат обнове
Феликс Ромулијана једини је антички локалитет са територије Србије који је 2007. године уписан на Унескову листу Светске културне баштине. Кроз пројекат „ЕУ за културно наслеђе и туризам“, који финансирају Европска унија и Влада Немачке, изграђен је и опремљен Центар за посетиоце, замишљен као пратећи сервисни део археолошког налазишта Ромулијана. Пројекат обухвата и изградњу инфраструктуре која тај центар повезује са смештајним објектима и радионицама, а чија се изградња планира у фазама. У изградњу овог Центра, уложено је око 4 милиона евра. Из буџета Владе Републике Србије, кроз пројекте Министарства туризма и омладине и Министарства културе, биће издвојено додатних 24 милиона динара за унутрашње опремање Центра и реализацију изложбе.