Краљева винарија
О Краљевој винарији
Краљева винарија налази се у Тополи, у подножју Опленца, у крају у којем традиција виноградарства траје вековима. Први писани подаци о виноградарству овог подручја потичу још из 15. века, док су винограде на падинама Опленца имали и Карађорђе и његови наследници. Посебан замах развоју виноградарства дала је Венчачка виноградарска задруга, основана 1903. године, која је окупила виноградаре из Тополе и околних места и допринела да овај крај постане једно од најзначајнијих виногорја у Србији.
Почетком 20. века краљ Петар I Карађорђевић наставио је породичну виноградарску традицију. У време изградње Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, иза цркве је подигао мањи подрум у којем се до почетка Првог светског рата прерађивало грожђе. Из тог периода сачувана је велика дрвена бачва запремине близу 4.000 литара, коју је 1909. године краљу Петру I поклонио Петар Јоксић, унук једног од Карађорђевих буљубаша.
Виноградарски подухват свог оца наставио је краљ Александар I Карађорђевић. На више од 50 хектара засађено је око 150.000 чокота, међу којима су биле сорте траминца, шардонеа, гамеа и пино ноара набављене у Француској, али и домаће сорте коришћене за производњу вина и различитих купажа. Краљевски виногради временом су постали и расадник квалитетних сорти винове лозе, а вина са Опленца служена су приликом званичних посета европских владара и стизала до страних дворова.
Краљ Александар I је 1931. године подигао Краљеву винарију, која је у време настанка била једна од најсавременијих винарија на Балкану. Нови подрум омогућио је да се производња грожђа са краљевских винограда повеже са модерним начинима прераде и чувања вина, чиме је Опленац постао једно од важних средишта развоја савременог српског виноградарства и винарства.
Једна од највећих вредности Краљеве винарије налази се испод земље. На дубини од око 12 метара сачувана је јединствена колекција старих вина из периода Краљевине Југославије. У винотеци се чува око 280 боца из времена када су Карађорђевићи на Опленцу производили своја вина, укључујући примерке старе готово један век. Ова историјска винска колекција данас представља драгоцено сведочанство развоја винске културе у Србији.
После Другог светског рата наступио је период у којем је прекинут континуитет краљевскепроизводње вина, а виногради и винарија прешли су у државно власништво. Производња у Краљевој винарији обновљена је 2007. године, када је поново почела производња вина одгрожђа из сопствених засада. Данас се у оквиру винарије налазе и музејска поставка и историјска винска колекција, које чувају сећање на развој виноградарства на Опленцу и везу породице Карађорђевић са овим крајем.
Пројекат обнове
Ново поглавље у историји Краљеве винарије започето је њеном обновом. Прва фаза реконструкције завршена је 2024. године уз подршку Европске уније кроз програм „ЕУ за културно наслеђе и туризам“. Радови су обухватили адаптацију, санацију и ревитализацију објекта, укључујући обнову кровова и архитектонско-грађевинске и инсталационе радове.
Обнова је настављена кроз програм ЕУ ПРО Плус, који Европска унија спроводи у сарадњи са Министарством за европске интеграције, а реализује УНОПС. Друга фаза обухватила је завршетак преосталих радова на главном објекту, укључујући занатске, каменорезачке, столарске и инсталатерске радове, као и набавку намештаја, новог осветљења и уређење ентеријера. Пројектом су уређени и плато испред винарије и рестауриране оригиналне капије из периода њене изградње.
За обнову Краљеве винарије у Тополи уложено је укупно 439.613 евра, од чега је Европска унија обезбедила 338.502 евра, док је локално суфинансирање износило 101.111 евра. Обнова je реализoвана у оквиру интегралног пројекта КРЕСТ – Културни препород за богатији туризам у Шумадији, чији је циљ очување и унапређење културног наслеђа кроз развој одрживе туристичке понуде региона.
Завршетком радова Краљева винарија добила је пуну функционалност као простор за представљање виноградарске традиције Опленца и Шумадије, окупљање локалних винара и организацију културних и туристичких садржаја. Обнова је допринела очувању аутентичности комплекса и његовом бољем укључивању у савремену туристичку понуду Тополе и централне Србије.