Водена кула
Водена кула у Ужицу
Водена кула део је средњовековне тврђаве Стари град у Ужицу, подигнуте на високој стени изнад реке Ђетиње. Смештена на стратешки изузетно повољном положају, окружена стрмим литицама са три стране, тврђава је вековима контролисала долину Ђетиње и путне правце који су пролазили овим делом западне Србије.
Стари град се у писаним изворима помиње у средњем веку, а његова историја тесно је повезана са властелинском породицом Војиновић. У другој половини 14. века тврђавом је господарио Никола Алтомановић, један од најмоћнијих српских великаша тог времена. После сукоба са кнезом Лазаром Хребељановићем и босанским баном Твртком I, Алтомановић је 1373. године поражен управо у Ужицу, а тврђава је током наредних векова више пута мењала господаре.
Један од најзанимљивијих делова утврђења била је Водена кула, изграђена у 15. веку како би становницима и браниоцима тврђаве обезбедила сигуран приступ води. Њена посебност огледала се у томе што је повезивала утврђење на стени са коритом Ђетиње. На тај начин било је могуће снабдевати тврђаву водом и у време опсаде, без изласка изван њених бедема.
Према сачуваним подацима, Водена кула имала је осам етажа и била висока око 43 метра, док је до реке водило 168 степеника. На њеном дну налазио се приступ Ђетињи, одакле је вода извлачена помоћу чекрка. Овакво архитектонско и одбрамбено решење сматра се јединственим међу средњовековним утврђењима у Србији и сведочи о значају који је питање снабдевања водом имало за одбрану града.
Ужичка тврђава састојала се од три целине прилагођене конфигурацији стеновитог терена. На највишем делу налазила се цитадела са главном кулом, испод ње Средњи град, док се Доњи град спуштао према Ђетињи. Управо у овом најнижем делу комплекса налазила се Водена кула, као физичка веза између утврђења и реке.
Стари град имао је значајну војну улогу све до 19. века. Након што је Србија стекла ширу аутономију и након одласка османске војске из ужичке тврђаве, утврђење је 1863. године минирано и великим делом порушено. Том приликом тешко је оштећена и Водена кула. Њени преостали делови опстали су још неколико деценија, све док их 1910. године није додатно разрушила набујала Ђетиња. Од некадашње монументалне конструкције остали су само трагови који су сведочили о њеном положају и изгледу.
Пројекат обнове
Током 20. и почетком 21. века Стари град постаје предмет археолошких истраживања, конзерваторских радова и постепене обнове. Ревитализација тврђаве спроводи се у више фаза, са циљем очувања њених историјских и архитектонских вредности и стварања услова да комплекс постане једна од најзначајнијих туристичких и културних тачака Ужица.
Посебно важан корак у том процесу представља реконструкција Водене куле на средњовековној тврђави Стари град. Пројекат је финансиран кроз програм ЕУ ПРО Плус, који Европска унија спроводи у сарадњи са Министарством за европске интеграције, а реализовао га је УНОПС, уз значајно учешће Града Ужица. Уговор о донацији за реализацију пројекта потписан је 2. новембра 2023. године, док су радови започети 2024. године. Реконструкција уједно представља наставак дугогодишњих активности на ревитализацији Старог града, заснованих на плану детаљне регулације чију је израду претходно подржала Европска унија кроз програм ЕУ ПРО.
Реконструкција је подразумевала обнову камене куле за водозахват на основу историјских података и приказа њеног некадашњег изгледа. Посебан изазов представљала је чињеница да се темељ куле налази непосредно у кориту Ђетиње, због чега су радови захтевали сложене грађевинске захвате и посебну пажњу приликом очувања аутентичности локалитета. За обнову је коришћен и аутентични камен, уз стручни надзор надлежног завода за заштиту споменика културе Краљево.
Укупна вредност пројекта износила је 831.797 евра, од чега је Европска унија кроз програм ЕУ ПРО Плус обезбедила 346.698 евра, док је Град Ужице издвојио 485.099 евра. Радови на Воденој кули завршени су 2026. године, чиме је после више од једног века један од најпрепознатљивијих делова ужичког Старог града поново постао видљив у целини.
Обновом Водене куле додатно је унапређена туристичка и културна понуда Ужица, а посетиоцима је омогућено потпуније сагледавање изгледа и функције средњовековног утврђења. Пројекат представља значајан допринос очувању културног наслеђа и даљој ревитализацији Старог града као једног од најважнијих споменика историје западне Србије.